Sofija Milošević iskreno: Nekada sam bila ružno pače i predmet podsmeha

sofija milošević mirko tabašević (2)

U svet mode Sofija Milošević zakoračila je već sa četrnaest godina, kada ju je proslavljena manekenka i skaut Jelena Ivanović zaustavila na ulici, prepoznavši potencijal koji je u sebi nosila. Po završetku srednje škole, zgodna Beograđanka hrabro je odlučila da spakuje kofere i život nastavi u srcu Njujorka, gde je sarađivala sa najvećim kreatorima današnjice, kao što je Tom Ford, i koracima od sedam milja krenula na put do vrha svetskog modnog Olimpa. Za kratko vreme osetila je raskoš i sjaj svoje profesije, ali i njenu drugu stranu. No, nije dozvolila da je ponese uspeh ili da je zavedu glamur i naličje modne industrije, već je, zahvaljujući vaspitanju koje je ponela od kuće i životnim načelima, sa obe noge ostala čvrsto na zemlji.

– Nikada neću zaboraviti presudan trenutak kada se, u osamnaestoj godini, sve u mom životu promenilo. Na sastanku sa vlasnikom agencije, za koju sam već dugo radila, saznala sam da neću ponovo ići u Milano, već da treba da odem u Njujork. Bila sam šokirana i uplašena, jer sam verovala da ću se izgubiti u tom velikom gradu. Međutim, sve je bilo u redu. Danas mi je smešno kad se setim – otkriva prelepa manekenka u ekskluzivnom razgovoru za “Hello! Fashion”.

Kako se pripremate za naporne revije i kampanje, a kako se opuštate kad siđete sa piste i sklonite se od objektiva foto-aparata?

– Spadam među ljude koji mnogo ulažu u sebe, a to ću činiti i kada prestanem da se bavim ovim poslom. Stalo mi je do dobrog izgleda i zato se trudim da što češće treniram, da se zdravo hranim i pijem dosta vode, da redovno odlazim na kozmetičke tretmane, na masaže i čišćenje lica… Smatram da stres utiče na ponašanje i da ne možemo da se opustimo ili dobro pripremimo za nešto kada nas obuzme, tako da vodim računa i izbegavam situacije koje bi mogle da mi donesu bilo kakvu nervozu.

Šta je najvažnije što agenti i dizajneri traže od manekenki? Da li je to samo dobar izgled, ili su bitni i ličnost, moć transformacije, harizma?

– Sve što ste nabrojali jednako utiče na angažman. U današnje vreme više ne postoje nikakvi kalupi. Pored toga, mnogo devojaka uživo uopšte ne izgledaju toliko dobro kao što ispadnu na fotografijama. Često su od izgleda važniji harizma i zračenje koje emitujemo. Moji aduti su šarm i smisao za humor. Šalim se malo. Uvek govorim da sam nekada bila ružno pače i predmet podsmeha, pa sam se zbog toga trudila da se istaknem na drugi način, na primer, dobrim ocenama. Gradila sam svoju ličnost, a kada sam počela da se bavim modelingom, shvatila sam da uopšte ne izgledam tako loše.

Sećate li se trenutka kada ste se zaljubili u modu i shvatili da će jednog dana postati vaš životni poziv?

– Moram priznati da modu nikada nisam doživljavala kao životni poziv. Kao tinejdžerka oblačila sam se presmešno, umela sam da na sebe stavim petsto boja i različitih komada. Mama mi je uvek govorila: `Sofija, dete, pa ne možeš takva napolje!` Sve se dešavalo spontano. I danas modu shvatam kao hobi, doduše hobi od kojeg mogu da živim. Iako sam veoma ozbiljno ušla u ove vode, sve posmatram kao neku veliku i zabavnu igru.

Imate li omiljeni komad garderobe, nešto što nosite svaki dan ili u opuštenim situacijama?

– Imam puno odeće i vezujem se za stvari. Ne znam ni sama koliko je to tačno cipela, torbi, kožnih jakni, patika u kojima se osećam najprijatnije… Preko leta uglavnom nosim trenerku ili šorts, trudim se da budem što opuštenija, a sređujem se tek uveče. Odevne kombinacije biram i u skladu sa raspoloženjem.

Postoji li iskreno prijateljstvo među manekenkama, budući da se međusobno smatraju konkurencijom?

– Zaista obožavam lepe žene i volim da ih obasipam komplimentima, bez trunke one tipične ženske zavisti. Uživam u lepim ljudima jer su pravi raj za oči. Ako se dogodi da moja koleginica dobije posao koji sam ja želela, normalno je da mi neće biti baš drago zbog toga i iskreno ću reći da sam ljubomorna, ali ne u negativnom i zlonamernom smislu, nego više kroz šalu. Konkurencija svakako postoji, kao i u ostalim profesijama.

Jeste li imali uzor među čuvenim supermodelima?

– Nikad me niko nije fascinirao kao pojava. Inspiraciju u slavnim ljudima pronalazim na drugi način. Na primer, u određenom trenutku, dok posmatram njihove slike na internetu ili u novinama. Mogu da me podstaknu da više treniram ili da promenim stajling i frizuru.

Ko je za vas ikona stila?

– To je definitivno Iris Apfel. Mnogo mi je gotivna. I u osamdesettrećoj godini forsira svoj fazon, originalna je i briga je za sve. Prava modna ikona.

Profesija kojom se bavite ima svoju glamuroznu stranu, ali su, s druge strane medalje, i iskušenja brojna. Na koji način im odolevate?

– Ima mnogo iskušenja, to je činjenica. Kako ćete se prema njima postaviti zavisi od karaktera, kućnog vaspitanja i moralnih načela. Sigurna sam da ne bih mogla mirno da spavam ako bih uradila nešto što se suprotstavlja mojim principima.

sofija milošević mirko tabašević (3)

Porodični dom napustili ste sa osamnaest godina i preselili se u Njujork. Kako ste podneli razdvajanje od porodice?

– To je za mene bio veliki kulturološki šok. Znala sam da ću otići negde jednog dana kad završim školu, ali iz ove perspektive jasno mi je da nisam shvatala ozbiljnost cele situacije dok nisam sletela na njujorški aerodrom. Ogroman prostor, samo Menhetn ima stanovnika koliko cela Srbija. Bilo mi je izuzetno teško, osećala sam se usamljenom, dešavalo se da danima plačem… Ali, već posle mesec dana počela sam da se navikavam. Drugačije je sve kad morate sami da plaćate svoje račune, da kuvate i peglate, ali drago mi je što sam prošla kroz sve to jer sam naučila da budem samostalna. I, tada sam odrasla.

Šta je najvažnije što ste naučili u detinjstvu i koliko vam je to pomoglo u životu?

– Mama mi je uvek dopuštala da radim sve što želim, govorila mi da se ne ustručavam da postavim pitanje ako nešto ne znam. Ta radoznalost u mom slučaju nije ubila mačku. Naprotiv, i danas me veoma ispunjava, zato što na taj način upoznajem različite ljude i istražujem nova mesta. Zahvalna sam mami što je insistirala na tome.

Šta podrazumevate pod radom na sebi?

– Podrazumevam sve kompletno. Čovek mora, velikim slovima mora, stalno da radi na sebi. U pubertetu pokupimo razne komplekse, postanemo nesigurni i preispitujemo se šta i koliko možemo.

Zato smatram da bi svi trebalo da radimo na unutrašnjem miru, da pre svih upoznamo i zavolimo sebe. To je konstantan psihički i fizički rad. Ljudi često nisu realni prema sebi, ne žele da prihvate mane i da priznaju greške, već za svoje neuspehe krive druge jer im je tako lakše.

Komplimenti su vaša svakodnevica. Kako se nosite sa zluradim komentarima i predrasudama?

– To je odgovor kome bi trebalo posvetiti celu stranu! Na društvenim mrežama ima mnogo hejtera. To je valjda normalno. U početku su me vređale njihove reakcije, a onda sam shvatila da ti ljudi nemaju svoj život i da ne komentarišu samo mene već i druge devojke. Ljubomora je gadna stvar, tako da ih na neki način razumem. Kao što sam već rekla, trebalo bi da više rade na sebi.

Vodite li računa o ishrani i kako održavate formu?

– Postoje neke čudne faze kada sam u stanju da nenormalno jedem, i to hranu koja uopšte nije zdrava, u neopisivo velikim količinama. Pogotovo kad sam u Beogradu, pa se opustim. Onda dođe period kada svakog dana treniram kao manijak, uz strog režim ishrane. Trudim se da pronađem balans.

Koliko značaja pridajete nezi lica i tela, budući da su to vaši najvažniji instrumenti?

– Iskreno, tek nedavno počela sam da o tome više vodim računa. Na primer, često snimam kampanje za donji veš, što podrazumeva određenu boju tena i odlazak u solarijum. No, ta metoda može da ošteti kožu, pa je kasnije `lečim` zdravom hranom, vodom, kremama na biljnoj bazi, spavanjem.

Čime ćete se baviti kada prođe karijera?

– Ne znam šta ću biti kad porastem, još nisam razmišljala o tome. Studiram psihologiju, ali zanima me još gomila stvari. Plašim se da izaberem samo jednu profesiju kojom bih se bavila celog života.

Kako provodite slobodno vreme?

– Mnogo volim da gledam filmove, posebno dokumentarne. Trudim se da budem informisana, čitam sve što mi je zanimljivo, a pamtim ono što me interesuje. Posećujem muzeje, galerije… Žao mi je što je u našoj zemlji kultura na poslednjem mestu.

Držite li se modnih pravila ili igrate po sopstvenim?

– Volim da gledam kako se drugi oblače, da saznam što više o aktuelnim trendovima, ali uvek pratim svoj osećaj i nosim samo ono što mi se dopada, jer se vidi ako se u nečemu ne osećam prijatno.

Zahvaljujući poslu imali ste prilike da obiđete svet. Koja je vaša omiljena destinacija?

– Sicilija mi je nekad bila broj jedan, ali u međuvremenu sam još dosta putovala. Volela bih da posetim i mesta na kojima nisam bila – Maču Piču, Kubu, a i Novi Zeland zbog `Gospodara prstenova`.

Poslednjih meseci živite u Milanu. Šta vam se najviše dopada u prestonici mode, a na šta nikako ne možete da se naviknete?

– Milano je, naravno, u svemu drugačiji od Njujorka i njegove vreve. Prija mi jer je manji grad i svuda brže stižem. Međutim, ne mogu da se naviknem na radno vreme restorana, koji su otvoreni od jedan do tri, a posle tek od osam. Njujork mi nedostaje i vraćam mu se već u septembru.

Imate li neki savet za devojke koje žele da krenu vašim stopama?

– Težak je ovo posao, u svakom smislu. Zato bih im poručila da neprekidno rade na sebi kako bi izgradile snažnu ličnost, ali i da budu spremne na to da se neće svakome svideti.

Snežana IlićMirko Tabašević

Više o temama: