Ivana Maksimović: Spremna sam za ulogu supruge i majke

Ivana Maksimovic i Danilo Andjusic

Uspešna sportistkinja Ivana Maksimović, koja je simpatije javnosti osvojila izuzetnim sportskim rezultatima, ali i osmehom koji razoružava, u ovu godinu ušla je sa jasnim ciljem da postigne kvotu za takmičenje na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru. Pošto je 2012. godine u Londonu osvojila srebrnu medalju u streljaštvu, velike ambicije spremna je da ostvari i na narednom najvećem sportskom takmičenju, čemu je sve podređeno u njenom životu. U timu dvadesetpetogodišnje crnke nastupila je mala promena, pa je tako sada umesto majke počeo da je trenira otac sa kojim se još uhodava, ali je sigurna da će njegovo iskustvo i znanje biti presudni za njenu dalju karijeru. Najveću podršku u svemu ima od svog verenika Danila Anđušića, perspektivnog košarkaša španskog tima “Bilbao”. Skladni par, posle romantične veridbe prošlog leta u Turskoj, ove godine ima želju i da svoju vezu ozvaniči brakom, ali organizaciji venčanja moći će da se posvete tek pošto Ivana osvoji kvotu za Olimpijske igre.

Nedavno ste učestvovali na takmičenjima u Sloveniji i Nemačkoj, kakvo je vaše iskustvo?
– Posle 2011. i 2012, ova godina je takođe jedna od presudnih u mojoj karijeri, jer slede takmičenja na kojima se uzimaju kvote za Olimpijske igre u Rio de Žaneiru. U Sloveniji sam učestvovala na međunarodnom turniru koji je regionalan i to je neka vrsta testa za predstojeća takmičenja, dok je u Nemačkoj takođe reč o međunarodnom turniru, ali je po konkurenciji jedan od najjačih koji se održavaju tokom godine. Slede Evropske igre, koje se održavaju prvi put u istoriji, u Azerbejdžanu, a potom imamo i dva evropska prvenstva, kao i svetsko koje se u aprilu održava u Južnoj Koreji. Tako da će biti dosta šansi za dobre plasmane, a samim tim i za sticanje prava da se takmičim na Olimpijskim igrama. Cilj mi je da do aprila uzmem kvotu, kako bih u ostatku sezone mogla da budem rasterećenija.

Predstoje vam putovanja na zanimljive destinacije, postoje li mesta gde ćete prvi put ići?
– Ove godine takmičenja su tako organizovana da se uglavnom održavaju po Evropi, osim dva, jedno u Južnoj Koreji, a drugo u Americi. Ali, to su sve mesta na kojima sam već bila. Jedini grad u koji prvi put idem je Baku. Već sam bila u Azerbejdžanu, ali ne i u njihovoj prestonici, pa ću sada imati priliku da je obiđem.

Imate li vremena za turističke obilaske tokom takmičenja?
– Imam sreću da sam u takvom sportu da mi uvek ostanu bar jedan ili dva slobodna dana za turističke obilaske u kojima uživam. Najviše vremena za tako nešto postoji kada idemo u inostranstvo na pripreme.

Koliko vam znači to što su vam roditelji i treneri?
– Prethodnih osam godina trenirala me je mama, ali je odlučila da se povuče, pa je sada tata zadužen za to. Nas dvoje se još uhodavamo i nije nam lako jer sam navikla na mamim princip rada, a njih dvoje su potpuno različiti.

Ko je popustljiviji?
– Kod tate se zna red i moraju da se urade svi zadaci, dok mama ima prijateljski pristup, pa kada mi se nešto ne radi, ona mi da drugi zadatak. Kod tate toga nema, njemu ne stignem ni da kažem da nešto ne mogu, jer je autoritet i kada me samo pogleda, znam da moram da uradim ono što traži od mene.

Zbog čega je vaša majka odlučila da se povuče?
– Prezasitila se stalnih putovanja i potpuno je razumem. Nedavno se dogodilo da je tokom tri meseca samo dva dana bila kod kuće i to je bilo presudno da odustane. Osim toga, zbog iscrpljenosti pao joj je imunitet i imala je manje zdravstvene probleme. Tražili smo najbolje vreme da počnem da treniram sa tatom i mislim da smo pogodili trenutak.

Mislite li da ste u prednosti što su vam se roditelji takođe uspešno bavili streljaštvom?
– Ne znam kako bih funkcionisala da mi oni nisu treneri. Jeste da se nekada zasitimo jedni drugih, jer smo zajedno i kod kuće i na takmičenjima, ali znamo se i možemo da osetimo trenutak kada neko treba da spusti loptu. Zaista rad sa njima ni za šta ne bih menjala, a pogotovo što moj tata po znanju i medaljama koje je osvajao jeste najbolji u zemlji posle Jasne Šekarić. Zbog toga smatram da sam tu u prednosti.

Vaši roditelji nedavno su proslavili dvadeset pet godina braka, kako ste obeležili taj dan?
– Tata i ja smo se potrudili da za mamu izaberemo lep poklon, on joj je kupio narukvicu, a ja lančić jer voli nakit, dok sam tati kupila narukvicu. Njih dvoje su se venčali na Svetog Jovana, a pošto je to slava moje buduće kume, sa čijim roditeljima se druže i moji roditelji, bili smo kod njih.

ivana maksimovic 1

Idete li često u Španiju kod svog verenika?
– Uvek kad mogu. Danilov sport je takav da ne može mnogo da putuje tako da se ja trudim da ga posetim uvek kada mi to moje obaveze dozvoljavaju. Veza na daljinu je teška, ali oboje znamo koji su nam ciljevi i međusobno se razumemo i podržavamo. Prvi put u životu imam jaku emotivnu vezu i trudimo se da na što bolji način prevaziđemo krize zbog retkih viđanja, kada do njih dođe.

Da li vam se dopada Bilbao u kome on trenutno živi?
– Bilbao je prelep grad i svakome bi se dopao. Na moru je, ljudi su prijatni i uvek je toplo. Uvek se radujem kada mi se ukaže prilika da odem.

Danilo je sa svojim klubom doživeo velike uspehe poslednjih meseci, koliko ga to čini srećnim?
– Niko nije očekivao da će se njegov klub tako dobro kotirati, ali su oni tim koji zajedno sjajno funkcioniše, što daje rezultate. U gradu ih svi vole, što se oseća na svakom koraku i on je, naravno, presrećan zbog toga. Sada ih u februaru očekuje takmičenje Kup kralja, jedno od najbitnijih takmičenja u Španiji koje prati čitava zemlja, a mnogo ljudi ide da gleda mečeve uživo. Nažalost, ja neću moći da budem sa njim jer u to vreme imam Finale kupa Srbije, ali će imati svu moju podršku.

Kako provodite vreme kada ste u Španiji?
– Pošto i ja tamo treniram, oboje imamo po dva treninga dnevno, a vreme koje nam preostane volimo da provodimo šetajući se gradom i držeći se za ruke ili pravimo večere i gledamo filmove kod kuće. Volimo da uživamo u jednostavnim stvarima koje nam najviše nedostaju.

Jeste li imali priliku da obiđete neke gradove u okruženju?
– U blizini Bilbaa postoje dva predivna grada, Santander i San Sebastijan u koje rado idemo kada imamo jedan ili dva slobodna dana. To su primorski gradići sa prelepim plažama i restoranima. Ali, izdvojila bih putovanje za katolički Božić u Barselonu. To je bilo iznenađenje koje mi je verenik priredio, želela sam da posetim taj španski grad, a nikada nisam imala priliku. Moj otac je obišao čitav svet i tvrdi da nema lepšeg grada od Barselone, a ja sam sada imala priliku da se uverim da je zaista tako. Čak mislim da bih tamo mogla da živim. Naravno, idemo često i u Madrid, koji već smatramo našim gradom.

Volite li da pratite Danilove utakmice i navijate li žustro?
– Temperamentna sam osoba, dok moj sport traži suprotno, tako da me je streljaštvo prilično smirilo. Ipak, još volim adrenalin, a košarka je sport u kome se do poslednjeg trenutka ne zna ko će pobediti, tako da sam vatreni navijač. Zbog toga sam od Danila već posle prve utakmice dobila klupski dres koji sada redovno nosim. Uzbuđena sam i nervozna pred svaku njegovu utakmicu, mnogo više od njega koji uvek samouvereno izlazi na teren.

Jeste li u vašoj vezi vi žustri, a Danilo je taj koji ume da smiri situaciju?
– Oboje smo Bikovi u horoskopu, što znači da smo tvrdoglavi, uporni i temperamentni. Ja znam da budem svojeglava, dok on više ume da drži stvari pod kontrolom. Presrećna sam što pored sebe imam takvog muškarca koji zna da kontroliše moj karakter, lepo se dopunjujemo.

Danilo je muškarac koji vam često priređuje romantična iznenađenja, umete li da mu uzvratite istom merom?
– Moram da priznam da je u tome bolji od mene. Vrlo je romantičan, ali nije prenapadan. Uvek osluškuje šta govorim, sve zapamti i onda me u pravom trenutku iznenadi. S druge strane, ja sam nestrpljiva, pa i kada mu nešto organizujem ili kupim, ne mogu da izdržim da mu odmah ne kažem, čak mu pošaljem fotografiju.

Ivana Maksimovic 2

Pripremate li se polako za svadbu?
– Postoje različiti planovi. Prema verovanju, trebalo bi da se svadba desi u prvih godinu dana posle veridbe, pa postoji opcija da se venčamo tokom leta. Međutim, sada je najvažnije da ja uzmem kvotu za Rio kako bih mogla da se bavim organizacijom venčanja. Ukoliko se to desi do aprila, biće i svadbe. To neće biti veliko veselje jer neće biti mnogo vremena za organizaciju, ali ako venčanje odložimo za sledeću godinu i dalje, onda planiramo da napravimo veću proslavu.

Imate li ideje kako biste voleli da izgleda vaše venčanje?
– Trudim se da ne razmišljam previše o tome da ne bih “odletela” u mislima o svadbi sada kada mi slede važna takmičenja. Tako da još nemam konkretne ideje, ali bih volela da sama organizujem svoju svadbu uz pomoć mame i svekrve, čije iskustvo će mi biti dragoceno. To je što svaku devojku čini srećnom.

Pravite li često kompromise u vezi?
– Naša veza funkcioniše na daljinu i kompromisi su neophodni više nego kada ste sa nekim svakog dana zajedno. Bez poverenja i kompromisa takva veza ne bi mogla da opstane. Pošto malo vremena provodimo zajedno trudimo se da svaki trenutak iskoristimo na lep način i da ne dolazi do rasprava. Nekada je on neraspoložen pa se trudim da mu ugodim, a nekada je obrnuto. Ali, tako mora da bude.

Brak vaših roditelja vam je na neki način ideal kome težite?
– Moji rodtelji su mi uzor za sve u životu, počev od sporta, preko toga kako su nas odgajali i u vreme inflacije kada nije bilo ničega i sada kada već imamo nešto, pa sve do toga kako se i dalje vole. U današnje vreme kada je mnogo razvoda, oni mi daju veru da dobri brakovi i dalje postoje. Međutim, mama i tata su suprotnosti koje se odlično nadopunjuju, dok smo Danilo i ja u odnosu na njih sličnijeg karaktera.

Da li biste voleli da se ostvarite u ulozi majke i koliko bi to odsustvo uticalo na vašu karijeru?
– Mojim sportom možeš dugo da se baviš i ukoliko si talentovan i postizao si dobre rezultate, nije bitno što ćeš napraviti pauzu od dve ili čak četiri godine, možeš se vratiti u formu. Naravno, potrebno je neko vreme za to, ali nije nemoguće. Ja sam uvek naglašavala da želim da imam veliku porodicu i mnogo dece i sa Danilom razmišljam o tome. Mislim da će posle Olimpijskih igara biti pravo vreme za to.

Jeste li emotivno spremni za ulogu majke?
– Smatram da jesam. Danilo je baš spreman i često priča o deci, tako da uz njega i ja sazrevam. Imam dosta drugarica i poznanica koje su u drugom stanju tako da shvatam da je to potpuno prirodno. Kada želiš mnogo dece, kao ja, moraš na vreme da počneš, a moj verenik i ja smo najsrećniji kada pričamo o potomstvu.

Intervju: Ivana Nikolić; Life Content
Foto: Mirko Tabašević; Life Content
Stilistkinja: Iva Radovanović; Life Content
Šminka: Slobodanka Perković, tel: 064 / 800-25-57
Frizura: Bogdan Krstić za “Butik lepote”, Kneza Danila 56, tel: 062 / 861-80-01
Mesto snimanja: Restoran bar “Apsithe”, Kralja Milutina 33, tel: 011 / 364-06-25 i 064 / 433-47-06, web: www.absint.rs

Više o temama: