Branislav Trifunović: Nisam dužan da u javnosti govorim o privatnom životu

unnamed (1)

Glumac Branislav Trifunović je, posle niza maestralnih ostvarenja na filmskom platnu, godinu za nama završio s osmehom zadovoljstva zbog još jednog uspešno realizovanog projekta. Film “Odumiranje”, u kome tumači glavnu rolu i producent je uzbudljive priče o odumiranju sela, izazvao je odlične reakcije kako kritike, tako i bioskopske publike širom naše zemlje. Pozitivno je odreagovao i široki televizijski auditorijum jer je film prikazan i na “Radio-televiziji Srbije”. Uspešnom umetniku prezime Trifunović nije uvek bilo olakšavajuća okolnost, ali ovaj rođeni Kruševljanin uvek je odlučno i posvećeno pristupao svakom profesionalnom zadatku, te je već kao dečak od četrnaest godina u predstavi “Klopka”, u užičkom pozorištu, pokazao svu raskoš svog talenta. Kasnije, nizale su se uloge, kako u teatru, tako i na filmu. U komadu “Posetilac”, u “Ateljeu 212”, koji je nedavno izveden jubilarni sto pedeseti put, Branislav pleni svojom harizmom i darovitošću. Naročito je srećan što je u prilici da igra zajedno sa iskusnim kolegama, bardovima domaćeg glumišta.
U ovoj predstavi Dragan Nikolić i Voja Brajović prvi put na sceni igraju zajedno. Kuriozitet je i to da je ovo verovatno poslednja predstava koju će Gaga igrati. Obožavam da delim scenu sa njima i da se družimo van nje, jer mnogo učim od njih – pun utisaka počinje razgovor za „Hello!“ poznati glumac, ne krijući zadovoljstvo zbog prilike da stekne jedinstveno pozorišno iskustvo.
Retkost je da tako mlad dobiješ mogućnost da sa takvim ljudima igraš u predstavi. Proputovao sam svet sa njima i sada smo došli do broja sto pedeset, gde se nećemo zaustaviti, to je sigurno – uveren je Branislav, koji otkriva kako se bori sa tremom na sceni.
Treme više nema, s vremenom sam se sam izborio sa njom, nikada ni od koga nisam tražio savete. Dok sam bio mlađi trema je bila prisutna, naročito zbog odgovornosti i želje da se dokazujem. Sada je to samo pitanje koncentracije, bitno mi je da se pola sata pred predstavu isključim i da se ne desi ništa što bi me odvratilo od toga da „uđem“ u ulogu – kaže Trifunović, koji ne krije da je velike glumačke lekcije dobio do starijih kolega iz predstave.
Oni su surovi profesionalci, nema improvizacije, pravi su majstori svog zanata i to je ona stara lepa pozorišna škola gde nema sujete niti nadigravanja.
Na dan jubilarnog izvođenja predstave, podršku iz publike Banetu je pružila i devojka Nadežda Dimitrijević, posle čega je par otputovao na Jahorinu, gde je uživao u odmoru od svakodnevnih obaveza.
Zimske čarolije u privatnom aranžmanu – bilo je sve što je Trifunović želeo da kaže na temu snežnog odmora, otkrivši da ne ume da skija. Na pitanje zbog čega odbija da govori o svom emotivnom životu, poznati glumac odgovara bez ustručavanja.
Bez obzira na to što sam ja javna ličnost, šta god to značilo, nisam dužan da govorim o privatnom životu. Ne mislim da bilo ko, ko me ne poznaje, mora da zna nešto o mojoj privatnosti, kao što ni ja ne znam o njegovoj. Nikada nisam direktno govorio o tome, uvek su to bile neke opšte stvari, ali više ne želim čak ni toliko da govorim, jer smatram da je i to suvišno – bez ustezanja kaže Trifunović.
Sa trideset šest godina, koliko je napunio početkom godine, šarmantni glumac sve je sigurniji u svoje životne odluke i otkriva da su mu se s godinama desile i neke paradoksalne stvari.
Postao sam otvoreniji i počinjem da verujem ljudima, što je pomalo paradoksalno s obzirom na vreme u kome živimo – otkriva Bane, koji je duže već posvećen radu producentske kuće „Hit and run production“ koju je osnovao sa svojim bratom Sergejem.
Simpatičnom glumcu je drago što je njegov brat i kolega Sergej odlučio da se posle četiri i po godine života u Americi vrati u rodnu zemlju.
Ne znam da li sam ja bio taj koji je uticao na njega, ali često smo razgovarali dok je bio tamo i mislim da je nostalgija koju je stalno osećao bila presudna – otkriva Branislav koji uživa u saradnji sa starijim bratom. Posle rada na filmu „Odumiranje“ brojni zajednički zadaci i ideje čekaju da ih realiziju, što ih čini srećnim.
U pretprodukciji smo filma „Mačori iz dnevnika“ i serije rađene prema romanu „Jebeš sad hiljadu dinara“. Sve lepše sarađujemo. Precizno se zna ko šta radi i koliko god mi, možda, bili drugačiji, zaista ne postoje nikakvi problemi u našoj komunikaciji. Ako se po jutru dan poznaje, odnosno ako se naša saradnja po „Odumiranju“ poznaje, mislim da ćemo imati lepu budućnost, iako taj naziv ne zvuči optimistično – uz osmeh završava razgovor najmlađi član umetničke porodice Trifunović.

Piše: Deana Đukić
Foto: Mirko Tabašević

Više o temama: