Dragana Mirković za Hello!: Uvek sam sanjala o tome da budem samo obična žena

dragana-mirkovic-mirko-tabasevic-5

Dok većina ljudi mašta o bogatstvu i slavi, folk zvezda Dragana Mirković oduvek je samo želela da živi poput obične žene. Taj san ostvarila je kada je upoznala supruga Tonija Bijelića sa kojim ima dvoje dece, sina Marka i kćerku Manuelu.

Skladni supružnici nedavno su obeležili šesnaest godina braka romantičnim porodičnim ručkom u dvorcu Laksenburg u blizini Beča. Život poznate pevačice i uspešnog biznismena od početka je bio ispunjen bezuslovnom ljubavlju i podrškom koja vremenom postaje sve jača i kvalitetnija.

U iskrenom intervjuu za “Hello!” Dragana otkriva da se nikada nije pokajala što je svojevremeno okrenula leđa svom životu i blistavoj karijeri u Srbiji, kako bi se u potpunosti posvetila porodici, i priznaje da je kroz život često bivala povređivana zbog ljubomore drugih. Ipak, nikada nije dozvolila da je loša iskustva promene, jer bi to, kako kaže, doživela kao najveći neuspeh.

Nedavno ste obeležili šesnaest godina braka, kako je izgledao taj dan?

– Mi imamo prećutni dogovor da ne kupujemo poklone tog dana već da samo slavimo ljubav pošto smatramo smo jedno drugome najveći poklon. Međusobno se darujemo jako često i bez povoda, ali ne i na dan godišnjice. Ali volimo da slavimo i uvek smo zajedno tog dana. Nekada, kada smo na putu, obeležavamo sami godišnjicu, mada češće u krugu porodice i prijatelja.

Pošto me često pitaju u čemu je tajna dobrog braka, uvek kažem u tome da pronađete pravu osobu

dragana-mirkovic-mirko-tabasevic-2

Tako je bilo i ovog puta. Otišli smo u dvorac Laksebugr u blizini Beča koji je nekada bio letnjikovac princeze Sisi. Ručali smo u tom predivnom zdanju koje je okruženo parkom i jezerom. Iskoristili smo priliku i da čamcima plovimo jezerom, a Toni i ja smo izabrali jedan čamac koji je u obliku fotelje. Oko nas su u drugim čamcima bili naši najbliži, imali smo predivan pogled i zaista sam uživala. Ništa mi više nije potrebno za sreću.

Mnogo sam srećna što sam našla upravo onakvu osobu koja mi je trebala i koja zna da zadovolji moje suštinske potrebe i razume sve moje emocije jer i on oseća isto

Šta je obeležilo proteklih šesnaest godina vašeg braka?

– Ako izuzmemo rođenje dece što je van svake konkurencije, naš brak obeležio i sklad koji je prouzrokovan sličnošću naših karaktera koja je toliko velika da i mene samu nekada fascinira. Oboje smo osobe koje vole život, ljude i sve ono što se smatra pravim vrednostima. Mnogo sam srećna što sam našla upravo onakvu osobu koja mi je trebala i koja zna da zadovolji moje suštinske potrebe i razume sve moje emocije jer i on oseća isto. Ta sličnost odmah proizvodi i bezuslovnu podršku iz koje proizilazi i bezuslovna ljubav. Kada ste slični kao osoba pored vas onda nema razloga za razmirice, a ne daj Bože svađe. Pošto me često pitaju u čemu je tajna dobrog braka, uvek kažem u tome da pronađete pravu osobu. Jer čovek u vezi može da bude sa različitom osobom i da se rukovodi time da se suprotnosti privlače, ali za brak su suprotnosti pogubne. Da se vratim na vaše pitanje, kada pomislim da naš brak prve asocijacije su mi skladan i topao odnos, bez imalo povišenih tonova.

Kako rešavate nesuglasice sa suprugom i da li je ipak bilo nekih kriza u vašem odnosu?

– U našem odnosu nije bilo ni rasprave, a kamo li krize. Mi smo toliko slični da nema razloga za neslaganjem. Ako oboje volimo istu boju, sada naravno banalizujem, zašto bismo se svađali. Oboje mislimo isto, pa nema prostora za razilaženje.

dragana-mirkovic-mirko-tabasevic-6

Kada ste se udavali za Tonija napustili ste karijeru i čitav svoj dotadašnji život i preselili se u Beč, da li je bilo teško odlučiti se na takav korak?

– Jedna devojka tako nešto može da uradi samo zbog najiskrenijih osećanja. Rizikovati karijeru koja je bila jako bogata i vredna zbog muškarca bio je moj najveći dokaz ljubavi.

Bila sam tada u potpunosti svesna da postoji mogućnost da nikada više ne budem Dragana Mirković kakva sam bila čitavog života, jer sam od svoje petnaeste godine bila na javnoj sceni, i osim detinjstva, nije bilo perioda kada se nisam bavila muzikom. To je bio moj život.

Međutim, rizik je bio svestan, jer kada volite to vam je važnije od onoga što napuštate. Uostalom, za mene su uvek ljubav i porodica imali najveću vrednost i nikakva karijera nije mogla to da mi nadomesti. Uz Tonija sam dobila ljubav, a iz te ljubavi je nastala i naša porodica.

Kako su izgledale vaše prve godine života u Beču?

– Prve četiri godine napravila sam pravu medijsku pauzu i nigde se nisam pojavljivala, a moram da priznam da je to bio period kada sam bila najsrećnija žena na svetu. Mogla sam slobodno da uživam u svojoj ljubavi jer je najveća sloboda biti anoniman. Da me niko ne shvati pogrešno, ne hulim ja na Boga i zahvalna sam i njemu i narodu što sam doživela fantastične trenutke zahvaljuući popularnosti i ljubavi publike, ali zaista je prava sloboda kada možete da odete u prodavnicu ili da šetate, a da vas niko na ulici ne prepoznaje. Taj period doživela sam kao veliku nagradu posle toliko godina karijere.

Za mene su uvek ljubav i porodica imali najveću vrednost i nikakva karijera nije mogla to da mi nadomesti

dragana-mirkovic-mirko-tabasevic-3

Dok sam živela u Srbiji, gde god bih kročila van praga svoga doma bila sam Dragana Mirković, a tada sam konačno dobila priliku da budem samo Dragana. I danas mi to prija, iako me sada poznaje i austrijska publika, to mali procent popularnosti u odnosu na onu koju imam ovde. Maksimalno uživam u životu jedne sasvim obične žene u Beču dok se u Srbiji rado družim sa svojom publikom. Taj način života za mene je najveći poklon.

Koliko je trajao period prilagođavanja na novi život?

– Nije bilo prostora za prilagođavanje jer sam ubrzo nakon venčanja ostala u drugom stanju i postala sam majka što je najveća sreća za jednu ženu. Ubrzo je došlo i drugo dete i tu nema mesta za nostalgijom. Jer kad je žena srećna i emotivno ispunjena njoj ništa ne može da nedostaje.

Mnoge žene danas se suočavaju sa postporođajnom depresijom, kako ste vi proživeli period nakon rođenja dece?

– Ja sam bila toliko srećna da ne mogu ni da zamislim da žena nakon porođaja može da bude u bilo kakvoj depresiji. Opet kažem, možda je pomalo teško razumeti me, jer obično ljudi sanjaju o tome da budu popularni, bogati, viđeni, bitni, a ja sam to uvek bila i uvek sam sanjala o tome da samo budem obična žena. I onda, kada se to ostvarilo imala sam utisak da letim od sreće. Kada sam rodila Marka mislila sam da sam jedina žena na svetu koja je rodila dete. Iako sam pre toga dobila toliko nagrada i doživela velike glorifikacije i mene i moje karijere, tada sam prvi put bila ponosna i shvatila sam kako izgleda to osećanje.

dragana-mirkovic-mirko-tabasevic-1

Da li se vaš i Tonijev odnos promenio tokom svih ovih godina?

– Promenio se, u smislu sazrevanja. Bili smo mnogo mlađi kada smo se venčali, a pre toga smo se zabavljali nepune dve godine, ali je on živeo u Beču, a ja u Beogradu. Naše pravo upoznavanje počelo je tek nakon venčanja, a kasnije smo sazrevali i kao ljudi, a sazrevao je i naš odnos. Na sve sreću, u toj tranziciji došlo je samo do većeg međusobnog poštovanja, podrške i požrtvovanja. Ali kada izaberete pravu osubu, to su zaista prirodne stvari. Nama se sada vrlo često desi da ja nešto pomislim, a on izgovori i obrnuto što fascinira čak i mene. Međutim, ljudi kažu da kada se dve srodne duše sretnu one vremenom počinju da liče jedna na drugu. Mi fizički ne ličimo, ali smo mentalno postali identični. Zahvalna sam Bogu što je tako i često se pitam šta sam to toliko dobro radila u životu da sam ovako blagoslovena.

Mnogo je ljudi koji su ljubomormni na vašu sreću, kako se nosite sa tim?

– Srećom nikada niko nije udario na moj brak i porodicu, ali je bilo ružnih reči o mojoj karijeri i to moram da trpim. Ne slažem se sa onom da istina boli, mene ona nikada nije bolela, ali laž jeste itekako. Ne mogu da se žalim previše, ali moram da priznam da su me određene stvari pogodile. Da ne bi previše uznemiravala svoj mir izbegavam domaće medije i uljuljkam se u svoj šareni svet praveći se da se ništa ružno dešava. Lakše mi je kada sebe ubedim da je sve u redu.

Ne želim da dozvolim da niko naruši pozitivnu energiju u meni jer ja verujem da svojim lepim mislima privlačim sreću svojoj porodici i to me održava

Uspevate li u tome da ne primećujete šta se dešava oko vas?

– Činjenica je da postoje ljudi koji ne vole da gledaju nečiju sreću što moram da priznam čak i ja koja svet gledam kroz ružičaste naočare. Za mene je to enigma jer mi nije jasan njihov razlog. Razmem da nekoga pogađa kada ima sreće čovek koji čini loše drugima, ali ako neko ne dira nikog, potpuno je povučem, pomoaže uvek kada može, zašto bi bilo kome smetala ta osoba. Čime je zaslužila ljubomoru? Međutim, očigledno je sklonost ka ljubomori odlika karaktera nekih ljudi.

Ne slažem se sa onom da istina boli, mene ona nikada nije bolela, ali laž jeste itekako

Trudim se da takve stvari ne primećujem, a i kada ih primetim, kažem sebi da mi se učinilo. To je jedini način da ne menjam svoj odnos prema određenoj osobi, jer bi za mene bila najveća kazna da dozvolim negativnim ljudima da me promene. Ja se sebi dopadam ovakva kakava jesam koliko god nekada to bilo loše za mene. Međutim, ne želim da dozvolim da niko naruši pozitivnu energiju u meni jer ja verujem da svojim lepim mislima privlačim sreću svojoj porodici i to me održava.

dragana-mirkovic-mirko-tabasevic-4

Znači li to da zlobni ljudi ipak ne uspevaju da vas povrede?

– O ne, mnogo puta bila sam povređena, ali bez obzira na to nikada se ni sa kim nisam svađala. Za mene je svađa najniži oblik komunikacije kada čovek pokazuje da je toliko slab da ne može lepim rečima da izrazi svoje misli. Jer ponekad lepa reč zna tog drugog da povredi više nego najružnija.

Kada znaš da si u pravu i da ništa nisi zgrešio, i kada pristojno skreneš pažnju na to, mnogo je jače od bilo kakve svađe.

Ja imam kontruktivne razgovore sa drugima i umem da iznesem svoje mišljenje, jer ma koliko bila nežna i blagonaklona, ne znači da nemam stav i nisam ozbiljna žena koja zna sve. Upravo zbog toga se nikada ni sa kim nisam posvađala, i možete da pitate sve moje kolege sa kojima sam se prema pisanju medija posvađala i potvrdiće vam da nije došlo do toga. Ja sam osoba koja ne voli ni da prisustvuje svađi pošto me to potrese, a kamoli da učestvujem u tome.

Vaša deca su sada u pubertetu kako rešavate nesuglasice sa njima?

– Sasvim je normalno da između roditelja i dece dolazi do razilaženja prvenstveno zbog generacijske razlike, a onda i zato što roditelji iz velike ljubavi znaju da preteruju u upozoravanju dece.

Kada sam ja bila tinejdžerka već sam bila na javnoj sceni i moja majka je toliko meni pričala o svim opasnostima koje mogu da mi se dese da je mene često bolela glava zbog toga. Međutim, kasnije sam shvatila da sam svaku njenu reč u određenom životnom periodu upotrebila, a ti naši razgovori doveli su do toga da smo i danas jako privržene jedna drugoj.

Na sličan način i ja savetujem svoju decu i trudim se da im budem i majka i najbolji prijatelj. Marko u februaru puni šesnaest, a Manuela četrnaest godina i svako ko ih upozna uglavnom nas pita kako su nam deca tako normalna što je u današnje vreme najveći kompliment. Mislim da je razlog tome prvenstveno genetika, jer smo i Toni i ja veoma prizemne osobe sa obe noge na zemlji, a osim toga deca uče kroz primer roditelja i ponašaju se poput njih. Tako da ja nemam razloga da dolazim u sukob sa svojom decom, ali ih redovno upozoravam o svemu što može da im se desi.

Ivana NikolićMirko Tabašević

Više o temama: