Aleksa Jelić: Fasciniran živopisnim Meksikom

Aleksa Jelić

Plesni i muzički talenat Aleksi Jeliću često služe kao svojevrsni kompas u potrazi za avanturama. Nedavno je talentovani Beograđanin na svoju putopisnu listu dodao i posetu Meksiku, gde je boravio kao član baletskog ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je u ovoj američkoj državi gostovalo sa predstavom „Aleksandar“. Na ukupno šest izvođenja, predstavu je videlo više od dvanaest hiljada ljudi, a oduševljenje reakcijom publike srazmerno je pozitivnim utiscima koje su stekli dok su boravili u ovoj latinoameričkoj zemlji.
Ovo je moje prvo putovanje u Meksiko, video sam mnogo toga, što će trajno ostati utisnuto u mom sećanju – počinje priču za „Hello!“ talentovani umetnik, otkrivajući šta je na njega ostavilo najjači utisak.
Najviše me je fascinirala ta nevidljiva energija zemlje koja spaja staro i novo, istoriju i sadašnjost, život Maja i današnji moderan stil života. Jak utisak na mene ostavila je i veličina gradova, prvenstveno Meksiko Sitija, koji ima trideset dva miliona stanovnika, ali i topli Pacifik, na čijoj obali leže manji, a prelepi gradovi, kao što je Merida. Fascinirala me je i toplina ondašnjih ljudi, koja pleni – tridesetsedmogodišnji baletski igrač, pun utisaka, opisuje svoj doživljaj zemlje koja ga je potpuno opčinila.
Bili smo smešteni u divnom hotelu na samoj obali okeana, a kako su vode Pacifika tople, plaža, okean i hlad veći deo vremena bila su moja tri odredišta – kroz osmeh priča plesni umetnik. Pored opuštanja na obali Tihog okeana i uživanja u čarobnim plažama Akapulka, usledilo je vreme ispunjeno nesvakidašnjim avanturama u Uksmalu, drevnom gradu Maja.
Uksmal je veliki kompleks koji se sastoji od nekoliko piramida i centralnog dela, gde su se održavale svečanosti. Omamili su me ta starina i širina, pogled sa vrha piramida na prostranu džunglu i osećaj da sa Majama delite isti prostor u različitom vremenu. Vozili smo se džipom kroz džunglu da bi stigli do čuvenih cenota, duboke prirodne jame sa jezerima u kojima smo se kupali i ronili. Usput smo svraćali i do prelepih hacijendi, gde smo gledali kako su nekada Maje, koristeći biljku Eneken, pravili konopce i užad. Jednostavno, to iskustvo se ne zaboravlja.
Energiju koju je trošio u izviđačkim akcijama, Aleksa je nadoknađivao degustirajući lokalne gastronomske specijalitete.
Uživao sam u takosima, naćosima i čili paprikama. Probao sam čuvene habanjere i halapenje, a toliko sam se zaludeo njihovim ukusom da sam ih doneo u Beograd, u pozamašnim količinama – priznaje Jelić, koji je uživao u gostoprimstvu Meksikanaca.
Oni su sjajni domaćini, što se naročito oseti kada odeš na pijacu u Gvadalahari. Dok kupuješ, usput sedneš da pojedeš takos koji košta osam pezosa, što je četiri američka dolara. Na pijaci na kojoj sam ja kupovao radile su četiri ljubazne gospođe i svaka od njih pravila je svoje takose, a ja sam na kraju, da ih ne bih uvredio, pojeo po jedan kod svake.
Posle deset dana uživanja, došlo je vreme za povratak, koji mu, zahvaljujući lepoj junakinji filma „Čokolada“, nije teško pao.
Na mom letu iz Meksiko Sitija bila je francuska glumica Žilijet Binoš. Čim sam je video, odmah mi se prijela čokolada – kroz smeh govori Aleksa, koji se po povratku u Beograd vratio starim obavezama, nastupima u emisiji “Veče sa Ivanom Ivanovićem“, kao i aktuelnim predstavama u kojima igra, ali i bavljenju muzičkom karijerom.

Piše: Deana Đukić, Life Content

Više o temama: