Tanja Rađenović: Dom koji odiše skladom i ljubavlju

Zaštitno lice nacionalnog dnevnika na televiziji „Pink“ Tanja Rađenović, koja će uskoro proslaviti trideset deveti rođendan, uživa u harmoničnom porodičnom životu u prostranoj jednospratnoj kući sa prelepom baštom, smeštenoj na Voždovcu.
Tanja, koja iza sebe ima dve decenije novinarskog rada, lepo je televizijsko lice u skladnom braku sa Petrom, sa kojim ima dve kćerke, osmogodišnju Teodoru i godinu i po mlađu Anđelu.

Tanjin suprug Petar je profesor fizičkog u Francuskoj diplomatskoj školi koju pohađaju njene kćerke. Zgodna novinarka, koja u informativnoj redakciji televizije „Pink“ radi od 2000. godine, ljubazno dočekuje ekipu magazina „Hello!“. Pre nego što je izašla iz porodične kuće, ekipu je lajanjem dočekao kućni ljubimac, patuljasti šnaucer, dvogodišnji Mak, miljenik svih članova srećne porodice.

– Imala sam dva patuljasta šnaucera pre nego što sam se udala i želela sam da moja deca odrastaju uz ljubimca. Kupili smo Maka kada sam shvatila da moja starija kćerka Teodora pokazuje znake straha od pasa. Ona je prohodala uz patuljaste šnaucere koje sam imala sedamnaest godina, koji su potom uginuli – počinje priču šarmantna Beograđanka, dok sa posebnim ponosom govori o kćerkama, odličnim đacima, koje ona i njen suprug vaspitavaju sa mnogo ljubavi. Budući da nema standardno radno vreme posvećuje im se u potpunosti, ali stiže da se bavi sobom i redovno odlazi na treninge. Ostvarena na poslovnom i privatnom planu, Tanja je veoma privržena prijateljima, te često organizuje zabave u svom domu. Kada je lepo vreme, poziva drage ljude na roštilj, koji ona i njen suprug upriliče u lepo uređenom dvorištu iza kuće.

Na početku razgovora za magazin „Hello!“ Tanja govori kako je odabrala kuću i čime se rukovodila dok ju je uređivala.
– Već pet godina smo ovde. Enterijer je sređen po našim zamislima. Komadi nameštaja su mešavina mog i suprugovog ukusa. Složili smo se da prostor ne opterećujemo nameštajem, jer u trenutku kada smo sređivali dom kćerke su bile vrlo male i želeli smo da sve u potpunosti bude podređeno njima. Želja nam je bila da odrastaju bez stresa i trzavica, da se ne opterećuju time da li će nešto uništiti igranjem. Kada smo kupili kuću, enterijer nije bio dovršen. Hteli smo da sve bude funkcionalno i da u domu preovladavaju boje, ali nam ništa nije bilo previše značajno u tom smislu jer se ne vezujemo za stvari već za prostor, te je sve podložno promenama.

Dvorište ste sredili shodno vašim ili potrebama vaše dece?
– Suprug je skoro sve sredio u bašti, mada je imao i moju pomoć u malom delu. U dvorištu je sve podređeno našim potrebama i našoj ljubavi prema druženju i „roštiljanju“. Imamo mnogo prijatelja i volimo da organizujemo druženja u dvorištu uz pravljenje roštilja. Naravno, veliki travnjak je napravljen za naše kćerke, kako bi se igrale sa prijateljima u „igraonici na otvorenom“. Otkako su se rodile, Petar i ja se trudimo da žive aktivnim zdravim životom, što je naročito važno Petru jer je profesor fizičkog. One odlično skijaju već pet godina, dobro voze rolere i bicikl, uopšte, vrlo su fizički aktivne. Stalno su napolju, sportski su tipovi iako još ništa ne treniraju. Teodora je nedavno izrazila želju da bi volela da trenira odbojku.

Jeste li sami osmislili izgled enterijera ili ste imali stručnu pomoć?
– Naša jako dobra prijateljica Snežana je arhitekta i svaku našu želju je pažljivo saslušala i pokušala da je „prokanališe“ kako bi naše zamisli dobile pravi smisao. Umesto slika imam printove na zidovima ili fotografije. Nešto od toga sigurno ne odgovara ukusu većine, ali su meni „uspomene na zidu“ veoma važne, to su značajni momenti mog života koji me vraćaju u neki period kojeg volim da se setim. Sve je počelo od postera Šeron Stoun, koja je bila urađena u maniru Endija Vorhola, poput printa Merilin Monro koji sada imamo u dnevnom boravku. Moj muž je imao poster Šeron Stoun kada smo nas dvoje počeli da se zabavljamo, i bilo nam je oboma smešno što je poster držao iznad kreveta u svom momačkom stanu. Taj poster i dalje ima mesto u našem domu, doduše, ne iznad kreveta u spavaćoj sobi. Inače, to je zauvek ostala naša interna šala. Fotografija Dejvida Bouvija sa koncerta nalazi se u dnevnoj sobi, a delo je profesionalnog fotografa, našeg prijatelja Borisa Bjelajca.

Koliko vremena provodite u dnevnom boravku, a koliko u bašti?
– Često sam u kuhinji, u kojoj sam „gospodarica“. Sa prijateljima, ako ne sedimo u bašti, najčešće sam za trpezarijskim stolom, jer stalno nešto u kuhinji pravim za jelo. To je onda najbolja opcija za komunikaciju, jer je trpezarijski sto odmah pored pulta u radnom delu kuhinje.Leti, i ne samo leti, već čim nikne trava, po ceo dan sedimo u bašti. Često pravimo roštilj, uživamo u tome. Uvek je kod nas u dvorištu više od deset ljudi, imamo mnogo stolica i stolova. Rođendane uvek proslavljamo u bašti, iznesemo zvučnike napolje i uživamo u muzici.

Intervju: Nadežda Jokić
Foto: Janko Petković

Više o temama: